Храм Силаска Светог Духа на апостоле
22400 Рума, Главна 159

Данашња Рума изникла је на остацима средњовековног места Arpatarlо, које се помиње у изворима из 1323. године. Насеље су, 1519, поседовали Јакшићи, а зна се да је трајало и 1702. године. Део Митровачког властелинства постало је 1718, а већ следеће године описивано је као „насеље на друму“. Након потпадања Митровице под Војну границу, 1745, барон Марко Пејачевић овде је преселио седиште свог властелинства, подигавши градску већницу и свој двор, 1748. године. Од тада, Рума је уживала значајно право да одржава четири, а од 1758. чак шест вашара годишње. Број овдашњих становника нагло се увећао након пада Београда, 1739. године. Немачко становништво овде је досељавано између 1786. и 1842. године. Иако се Рума налазила близу немирне и несигурне границе две монархије, средишњи положај у Срему, уз чињеницу да је била у близини путева од регионалног значаја, условио је њен убрзани развој, учинивши је озбиљним такмацем и самој Митровици. Крајем 19. века, у граду је радило осам фабрика, једна штампарија, млекара, четири циглане, три ливнице, производило се сирће, постојале су пивара, свилара и други мануфактури и или индустријски погони. Депопулацију, започету у доба окупације од стране Независне Државе Хрватске, бацио је у засенак непоколебљиви урбани развој у другој половини 20. века.

У овом граду, верску наставу предају: у Гимназији „Стеван Пузић“ јереј Драган Арсеновић; у Средњој стручној школи „Бранко Радичевић“ и Средњој пољопривредно-прехрамбеној школи „Стеван Петровић Бриле“ Ненад Весић; у Средњој техничкој школи „Миленко Брзак Уча“ Мирослав Крсмановић; у Основној школи „Вељко Дугошевић“ веронауку држи јереј
Александар Миличевић; у Основној школи „Душан Јерковић“ Мирослав Крсмановић и Коста Стјепановић; у Основној шко-
ли „Змај Јова Јовановић“ Биљана и Милош Гудовић; у Основној школи „Иво Лола Рибар“ Лазар Комадиновић. Прва црква Свих Светих, у изворима из 1791. и 1797, приказана је као оронуло здање од чамових дасака. Подизање богомоље од трајне грађе покренуле су румске трговачке породице, међу којима је било и цинцарских, због чега ће здање
касније бити познато и као „Грчка црква“. Поред старе порте, црквена општина је 1833. купила два плаца, на којима је нову грађевину сазидао Матија Фрелих, 1844, „за владе цара Фердинанда и митрополита Станковића“. Патријарх Георгије (Бранковић) посветио је овај храм Силаску Светог Духа на апостоле, 1905. године. За време Другог светског рата здање није претрпело већа оштећења, а обновљено је 1987. године. Током последње деценије, потпуно је реконструисан кров, који је покривен новим бибер-црепом, 2014. године Иконостас храма, тада још увек посвећеног Свим Светима, осликао је Урош Предић, од 1902. до 1904. године. Уз представе Цара Давида и Јована Дамаскина, у певницама, на олтарској прегради из радионице Георгија Девића, Предић је насликао 28 икона. Испод самог олтара и уз апсиду, велики ктитори ове светиње, Васа и Марија Максимовић, изградили су породичну крипту, у спомен својој преминулој кћерки Вери. Њенпортрет радио је други аутор, док је Предић извео сликану декорацију овог, истовремено суморног и свечаног амбијента. Поред тога, кајмовим бојама, на таваници Масимовићеве гробнице при храму Силаска светог Духа на апостоле, урадио је, 1904, изванредну композицију Васкрсења Христовог. Исте године насликао је изнад крстионице и Светог Јована, као и три „сличице“ за тамошњи Христов гроб. Црквену ризницу и данас чине драгоцености, попут старих кованих Јеванђеља, „скупоценог крста у брилијантима, једног брокатног јерејског одела“ и посуде са светом водицом, којом је освећен храм. Ту су похрањене и мошти солинско-пулских мученика из Веспазијанове арене. У крипти, испод олтарске апсиде, сахрањени су ктитори Васа, Јован, Марија и Вера Максимовић. У Руми постоје три гробља: Старо, Градско, са капелом Светог оца Николаја, и Баруновачко. При месном геронтолошком центру уређена је и капела Светог Василија Острошког. Литија се организује на градску славу, празник Преноса моштију Светог оца Николаја, а управа храма располаже двама парохијским домовима. Стамбени објекат у непосредној близини богомоље реновиран је 2008, док други, који је Цркви даровала породица Максимовић, још увек чека темељну обнову. Председник Управног одбора Српске православне црквене општине је Србислав Спајић. Црквена општина поседује 136 хектара и 60 ари обрадиве земље. Матице су овде заведене 1762. године.